Postoji reč koja se kod nas retko čuje, a opisuje nešto što sam živela godinama, pre nego što sam znala kako se to zove. Ta reč je fawning.
Nisam terapeut ni psiholog. Obična sam žena koja je ovo istraživala jer je htela da razume sopstveni obrazac, ne zato što je to moj posao. Ono što pišem ovde je kombinacija onoga što sam pročitala i onoga što sam prepoznala kod sebe.
Šta tačno znači fawning
Reč fawning najbliže bi se prevela kao „udovoljavanje i umirivanje”. Termin je skovao terapeut Pit Voker (Pete Walker), koji je primetio da neki ljudi na strah i pretnju ne reaguju borbom, bekstvom ili zamrzavanjem — poznatim reakcijama koje smo svi čuli. Umesto toga, reaguju tako što se trude da udovolje osobi koja im preti, kako bi izbegli sukob, kritiku ili neodobravanje.
To znači da se osoba, umesto da se suprotstavi ili povuče, prilagođava — često do te mere da potpuno napusti sopstvene potrebe, mišljenja i granice, samo da bi sačuvala mir u odnosu.
Ovo nije isto što i biti fina, nesebična ili saosećajna. Razlika je u tome što fawning dolazi iz straha, ne iz slobodnog izbora. Nije „biram da ti izađem u susret”, već „moram da ti izađem u susret, jer ne znam šta se dešava ako ne uradim to”.
Kako to izgleda u svakodnevnom životu
Nekoliko primera koje sam prepoznala kod sebe:
Slažeš se sa nečim što ti se ne sviđa, samo da razgovor ne bi postao neprijatan.
Preuzimaš odgovornost za tuđe loše raspoloženje, pre nego što uopšte proveriš šta se stvarno dešava.
Izbegavaš da kažeš šta ti smeta, jer bi to „pokvarilo atmosferu”.
Nakon svađe, ti si ta koja prva popušta i traži izvinjenje — bez obzira ko je stvarno pogrešio.
Osećaš se sigurnije kad si u senci, nego kad si primećena.
Kao i sa sindromom dobre devojčice, nijedan od ovih znakova sam za sebe ne znači da nešto nije u redu s tobom. Znači da si negde naučila da je udovoljavanje jedini bezbedan način da ostaneš u odnosu.
Odakle dolazi ovaj obrazac
Fawning se najčešće povezuje sa iskustvima iz detinjstva — okruženjem u kojem je dete morala da se prilagodi tuđem raspoloženju da bi se osećala bezbedno, ili u kojem je preuzimalo ulogu koja nije bila njeno da nosi. Češće se javlja kao odgovor na odnos, na primer sa roditeljem, nego kao reakcija na jedan izolovan događaj.
To objašnjava zašto se ovaj obrazac najjasnije vidi baš u bliskim odnosima — u vezi, u porodici, sa ljudima od kojih zavisi naš osećaj sigurnosti. Tamo gde je nekad bilo najvažnije da se ne izazove sukob, taj obrazac se najduže drži.
Zato na sajtu često pišem: niko ne govori koliko košta mir koji uvek ti plaćaš. Fawning je upravo to — mir koji izgleda kao rešenje, a zapravo je cena koju plaća samo jedna strana.
Šta možeš da uradiš s ovim saznanjem
Prvi korak nije da preko noći promeniš ponašanje, već da počneš da primećuješ trenutak u kojem se to dešava. Sledeći put kad osetiš da automatski pristaješ na nešto samo da izbegneš neprijatnost, stani na sekund i pitaj se: da li ovo zaista želim, ili se samo plašim šta bi bilo da ne pristanem?
To pitanje ne rešava sve odmah, ali otvara prostor koji do sada nisi imala — prostor da biraš, umesto da automatski reaguješ.
Ako osećaš da ovaj obrazac dolazi iz nečeg dubljeg, iz traume ili teškog iskustva iz detinjstva, to je tačka u kojoj razgovor sa psihoterapeutom može biti mnogo koristniji od bilo kog teksta, uključujući i ovaj.
Ako si u krizi ili razmišljaš o samopovređivanju, pozovi besplatnu Nacionalnu liniju za prevenciju samoubistva 0800 309 309 (opcija 1, dostupna 24h, vodi Klinika „Dr Laza Lazarević“). Podršku pruža i Centar Srce na 0800 300 303 (14–23h).
Ako te interesuje koliko se ovaj obrazac odražava na tvoje odnose danas, uradi besplatan test „Preterujem li?” — deset kratkih pitanja, bez tačnih i netačnih odgovora.
Ovaj tekst je lično iskustvo i istraživanje žene iza Ive Sever, ne stručni psihološki, psihoterapijski ili medicinski savet. Autorka nije licencirani psiholog, psihoterapeut ni zdravstveni radnik. Sadržaj služi samo informisanju, ne postavlja dijagnozu i ne stvara odnos terapeut–klijent. Fawning je povezan sa traumom, pa ako prepoznaješ dublji obrazac, obrati se licenciranom stručnjaku za mentalno zdravlje.